Prostata (grč. prostátēs) je muška polna žlezda koja se nalazi između mokraćnog mehura i ravnog creva (lat. rectum), a okružuje mokraćnu cev koja provodi mokraću iz mehura kroz penis.
Građa
Oblikom podseća na kesten. Sastoji se od glatkih mišićnih stanica i žlezdanog tkiva, okruženog gustom fibroznom kapsulom. Žlezdano tkivo proizvodi mlečnu tekućinu, semenu plazmu.
U njoj se nalaze mnoge aktivne materije čija je svrha da štite spermu, održavajući je pokretnom i omogućujući joj preživljavanje.
Pri rođenju, prostata je velika otprilike kao zrno graška. Raste lagano do puberteta, kada se naglo poveća, postižući svoju normalnu veličinu i oblik. Normalna prostata odraslog muškarca teži oko 20 grama, a promera je tri i po santimetra. Tu veličinu zadržava do sredine četrdesetih godina života, kada se ponovno počne povećavati zbog umnožavanja stanica, koje se naziva adonem, benigna hiperplazija ili doborćudno povećanje prostate.
Dijagnostičke metode kod bolesti i poremećaja prostate
• Iscrpan razgovor s doktorom (urologom).
• Digitalni rektalni pregled
• Određivanje antigena specifičnog za prostatu
• Urodinamika
• Tansabdominalni ultrazvuk
• Infuzijska urografija
• Cistoskopija
Bolesti i poremećaji prostate
Benigna hiperplazija prostate
Benigna hiperplazija prostate, odnosno dobroćudno povećanje prostate ne nosi povećan rizik od raka prostate. Razlog je što se razvijaju na različitim mestima u prostati, dobroćudno povećanje u unutrašnjosti, a rak na vanjskom delu žlezde.
Prostatitis Akutni prostatitis
• Kronični bakterijski prostatitis
• Nebakterijski prostatitis
Prostatodinija
Hiperemija
Hiperemija se može razviti učestalim polnim odnosima (npr. dva polna odnosa dnevno tokom više godina), jer nije osiguran potreban odmor krvnim žilama i mišićima što sudjeluju u snošaju zbog čega ne mogu uspostaviti prijašnji tonus. Premorene krvne žile i mišići ne mogu izbaciti svu krv i sav sekret, pa deo zaostaje u prostati i čitavom polnom sastavu. Na mestima gde su krv i izlučine zaostale, s vremenom se razvija aseptična upala koja stalno podražuje osetne živčane završetke, da bi na kraju razorila i sama osetna telešca, zbog čega se potpuno prekinu polni refleksi, a živčana središta počnu bolesno reagirati. Te promene vode nakon nekog vremena ubrzanoj, pa i prevremenoj ejakulaciji, a zatim i izostanku erekcije.
Rak prostate
Rak prostate je najčešća zloćudna bolest kod muškaraca.
Liječenje bolesti i poremećaja prostate
Lekovi
o Alfa-blokatori
o Antiandrogeni
• Operativni zahvati
